fifteen + nine =

four × 5 =

 

Sve što nama, koji imamo ispod 65 godina i manje-više smo zdravi, ume da bude teško, starijima je još teže. Vrućine, fizičko naprezanje, nošenje kesa iz prodavnice, čekanje u redovima, rastezanje para na mesečnom nivou, pa još i čuvanje unuka i pomaganje deci. 
Ne, nije nikakav Svetski dan penzionera. Nije nikakav Svetski dan solidarnosti. To su ionako uglavnom datumi koji ništa posebno ne znače, sem kao povod novinarima za neke „razbibriga“ teme, da vam pravo kažem. Povod je nešto što znači starijima, a to je postojanje raznih servisa i usluga namenjenih penzionerima. Naravno da je dobro ako možete da ostvarite popust u apoteci, domu zdravlja, ili možda za časove plesa ili odlazak na izlet. Odlično je ako postoje hausmajstori koji daju popuste starijima. Ima takvih udruženja po Srbiji koja izlaze u susret penzionerima, u partnerstvu sa firmama raznih delatnosti. Kao što „dete podiže celo selo“, rekla bih i da to dete koje jednom ostari, životnim iskustvom vraća zajednici, a ona mu pomaže na razne načine. Svi mi jesmo s vremena na vreme nervozni, bez strpljenja za potrebe nepoznatih ljudi. Često i naša pomoć prođe bez ijednog hvala, a onda nam dođe da samo ćutimo i u se i u svoje kljuse do kraja života. Ipak, kada se zahvalnost očita u očima i osmehu drugog čoveka, dovoljno je da srce bude puno. Niko od nas nije dužan da nekome pomogne niti da se zahvali za pomoć. Zamislite kada toga uopšte ne bi bilo!
Penzioneri se ne probude jednostavno jednog dana i obuku uniformu penzionera, sa džepovima punim cunje za golubove i kesama – ako će sedeti napolju, pa da podmetnu. Prosto, jednog meseca plata, sledećeg penzija. Nije ni sa platom lako, zna se. Materijalnu podršku i treba da pružaju zdrave državne institucije. Ali, mi smo ti koji će možda čak i mastan vic podeliti sa lokalnim 65+ mangupima. Poneti im cegere na drugi sprat, jer ne vole da čekaju liftove. Ispod tmurnih lica starih, svako krije svoju priču, mnoge su beskrajno zanimljive i mogu popuniti delić slagalice u vašoj glavi, pa čak i započeti novu. Ja više nemam bake i deke. Mnogi nemaju. Ali imamo celo selo.

Kruna Pintarić

Photo by Lotte Meijer on Unsplash