nineteen − fourteen =

one × 5 =

Nepisano je pravilo da kada se zapitate po kome neka ulica nosi naziv, i ne znate o kome se radi, reč je o nekom narodnom heroju. Narodnooslobilačka borba iznedrila je mnogobrojne heroje, a u posleratnom periodu, novo društvo im se zahvaljivalo, imenujući po njima ulice, mesne zajednice, bulevare i podižući im spomenike, u čast i slavu njihovog doprinosa i žrtve.

Jedan od učesnika Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije, bio je i Miodrag– Mija Stanimirović. Rođen je u Nišu, ali je i bitan deo njegovog života i revolucionarnog delovanja vezan za zaječarski kraj. Potiče iz siromašne porodice, nakon završene osnovne, upisao je gimnaziju, ali nije uspeo da je završi. Revolucionarnom pokretu se pridružio kao elektro mehaničar,  kroz druženje sa članovima radničkog pokreta i ubrzo je postao i član SKOJ-a.

Tokom Aprilskog rata, on stupa u vojsku i njegov angažman postaje daleko opasniji. Nakon kapitulacije, bio je uhapšen, ali je uspeo da prilikom transporta pobegne i stigne u Beograd, odakle ga po partijskoj direktivi ponovo vraćaju u Niš.

Zaslužan je za mnogobrojne akcije usmerene protiv okupatora (presretanje nemačkog kamiona sa novcem, krađa nemačkih pušaka iz vagona), ali ona po kojoj je ostao upamćen jeste bombaški napada na hotel Park  u Nišu, kada je poginulo oko 30 članova Vermahta.

Spomenik Miji Stanimiroviću, u parku „Južni kučaj“

Kasnije, biva prekomandovan u Zaječar na dužnost sekretara Okružnog komiteta KPJ, gde nastavlja svoje političko delovanje i organizovanje otpora okupatoru.  U tom periodu, bio je ranjen u borbi sa četnicima, a kasnije i uhapšen, ali je ponovo uspeo da pobegne. Poginuo je 20. oktobra 1943. u borbi sa Knjaževačkim četničkim korpusom, između sela Zagrađa i Borovca.

Sahranjen je u centru Niša, u parku u blizini Osnovnog suda, u grobnici koju deli sa još 13 boraca NOB-a, među kojima je i Konrad Žilnik, otac poznatog filmskog reditelja.