four × three =

6 + 3 =

Ako dolazeći sa železničke stanice, ne odlučite da krenete ulicom Vojvode Putnika ka centru grada, sva je prilika da vas put vodi, preko perona, i Železničke ulice, ka Plavom most i – u ulicu Patrisa Lumumbe.

Mulumba, rođen pod imenom Elias Okit Asombo (prezime na jeziku Tetela znači „naslednik prokletih“) je bio jedna od najznačajnijih političkih figura afričkog kontinenta prošlog veka. Bio je prvi legalno izabrani premijer Demokratske Republike Kongo i odigrao je značajnu ulogu u osamostaljivanju te zemlje od belgijske kolonizacije. Veliko delo koje je ostavio za sobom, na kraju je platio i sopstvenim životom.

Pre svega, par reči o Kongu. Kongo je država koja leži na prirodnom bogatstvu, ali je na listama uglavnom u vrhu kada je reč o siromaštvu. Kolonijalizam, korupcija i ropstvo učinili su je jednom od najnesigurnijih zemalja na planeti. Izvori vode, zlato, bakar, dijamanti, nafta, su bili eksploatisani od strane kolonizatora. Iz nalazišta u Kongu, izvlačen je uranijum, koji će se koristiti Zapadni svet je izvlačio sva bogatstva iz ove zemlje, dok njeni stanovnici nisu mogli da se obrazuju, leče, formiraju sindikate, glasaju – niti da imaju bilo kakvog uticaja na sopstvenu budućnost. Žitelji Konga bili su, između ostalih, eksponati poslednjih ljudskih zooloških vrtova polovinom prošlog veka. Radoznali belci mogli su da vide  afričku porodicu, da im priđu bliže nego ikad, i preko ograde – pomaze ili nahrane.

Patris Lumumba FOTO: thisisafrica.me

Ubrzo nakon proglašenja samostalnosti Konga, izbila je ogromna kriza, nasije i masakri – nekoliko frakcija je želelo otcepljenje. Pobunila se vojska i Lumumba je smenio belgijske oficire. Nekoliko Evropljana je ubijeno iz zasede, što je dalo povod Belgiji da pošalje novi kontigent vojnika, koji je simbolično, odmah zauzeo najbogatiju regiju – Katangu. Ona je uskoro proglasila nezavisnost, pod vođstvom Moaze Čombea, sa podrškom Belgije i rudarskih kompanija. U samom Kongu, došlo je do državnog udara, i Lumumba je uhapšen, i prebačen u Katangu gde je 17. januara 1961. ubijen. Vest o njegovom pogubljenju je skrivana skoro mesec dana, ali kada je objavljena, izazvala je ulične proteste u celom svetu. Demonstracije su održane u Ljubljani, Londonu, Njujorku. Jedan od najžešćih uličnih protesta – dogodio se u Beogradu.

U masovnim demonstracijama u Beogradu, čak je i napadnuta, demolirana i zapaljena belgijska ambasada. Veliki sukob dogodio se kod Tašmajdanskog parka. Na demonstrante koji su vikali „Ua čombeovci“ (na krilima tada novosnovane politike nesvrstanosti, i rezignacije zbog ubistva, Beograđani su ljudima koje nisu voleli prišivali nadimak Čombe) i „Ua pajkani“ policija je puštala vodu iz topova. Povređeno je 35 demonstranata i 51 milicionar.

Ostala je zabeležena i nepravda učinjena prema tadašnjem prvaku Jugoslavije u košarci OKK Beogradu. Ta ekipa, predvođena legendarnim Radivojem Koraćem, je trebala da igra revanš utakmicu, upravo protiv belgijske ekipe – Antverpena, i eventualnim plasmanom u četvrtinu finala Kupa šampiona (preteči Evrolige) zakaže duel sa Realom iz Madrida. Hala 1 Beogradskog sajma je bila rasprodata, vladala je velika euforija, ali meč nikada nije odigran. Meč je zabranila jugoslovenska policija, koja nije mogla da garantuje bezbednost gostima iz Belgije.

 

 

Vladimir Stojković