1 × four =

15 + 15 =

Tokom 5. Kampa klasične muzike koji se održao u našem gradu, naš portal razgovarao  je sa mladom nadom zaječarske muzike. Na naša pitanja odgovarao je mladi Vladeta Marinkov.

 

Iza ćoška: Predstavi nam se u nekoliko rečenica.

Vladeta: Ja sam Vladeta Marinkov, sviram gitaru već osam godina. Iz Zaječara sam i školujem se u Beogradu. Rođen sam u Zaječaru.

 

Iza ćoška: Koliko si privržen Zaječaru?

Vladeta: Jako. To je moj rodni grad. Volim da se vratim ovde svaki put. Iako se školujem u Beogradu, često  dolazim  ovde, što zbog roditelja, što zbog grada u kome sam odrastao, u kome sam išao u školu. Moje najlepše i najbitnije uspomene su iz ovog grada. Zaječar ima posebno mesto u mom srcu i to će uvek tako da bude.

 

Iza ćoška: Zašto baš gitara?

Vladeta: U osnovnoj sam svirao klarinet. Kasnije sam se odlučio za gitaru. Moja sestra svira gitaru, koja je inače starija od mene šest godina. Kad sam bio mali, gledao sam nju kako vežba i tada mi se dopala baš gitara. Mislim da je sve imalo svoj tok.

 

Iza ćoška: Šta tebi predstavlja muzika? Jesi li oduvek želeo da se baviš baš muzikom?

Vladeta: Siguran sam da je moje životno opredeljenje muzika još od trećeg razreda osnovne škole. To je vreme kada sam imao prve koncerte, prva takmičenja. Znao sam da je to jedino što mogu da radim a da uživam u tome i da mi nije naporno. I danas jedino vidim sebe sa gitarom i to mi je i dalje jedina želja.

A što se tiče muzike, muzika meni predstavlja nesto najlepše na svetu. Preko muzike se mogu iskazati emocije, a to je nešto što ne može da dosadi. To je nešto što se može izvesti na hiljadu različitih načina, kroz hiljadu stila muzike. A to je nešto savršeno.

 

Iza ćoška: Imaš li neki uzor kada je muzika u pitanju?

Vladeta: Nemam neki uzor. Svako ko ima emociju i ko je inovativan, svako ko ima neku emociju i originalnost mi se sviđa. Nebitno da li je u pitanju klasika ili neka druga vrsta  muzike. Kao pravac najviše volim romantizam. Ima toliko sjajnih kompozitora i izvođača, da ne bih mogao da izdvojim nekoga posebno.

 

Iza ćoška: Imaš li neke planove za budućnost?

Vladeta: Moji planovi su da upšem akademiju. Posle toga, kuda me put odnese. Voleo bih da izgradim solističku karijeru, da se oprobam u tome.

To je naravno san svakog ko se bavi muzikom. Pored toga, voleo bih i da svoje znanje prenosim drugima. Da budem profesor i da  imam svoje učenike i klasu. I daću sve od sebe da tako i bude.