16 + 4 =

four × four =

U prostoru za Pomak zaječarskoj publici predstavljena je monografija grafiti umetnika Ivana Andrijaševića pod nazivom „Letters that Matterr“. Osim publikacije koje je omaž dvadesetogodišnjem crtanju grafita,  publika je imala priliku da u razgovoru sa Ivanom (alias Fokus) se bliže upozna sa počecima njegove grafiti karijere, kao i sa brojnim anegdotama i netipičnim situacijama koje su skoro uvek povezane sa ovakvim vidom umetničkog izražaja.

Monografija Letters that Matterr predstavlja skup  grafiti radova koje u dve decenije Ivan napravio, prenoseći linije sprejeva kako po evropskim metropolama, tako i na američkim tlu. Ipak najznačjniji opus njegovog rada desio se u njegovom rodnom gradu – Zaječaru.

 

Crtanje grafita  kao izraz nekovencionalne i alternativne umetnosti u gradu na Timoku  dolazi krajem devedesetih godina, kada se pojavljuju i prvi grafiti u gradu. Zapravo prvi grafit u Zaječaru  nastaje na zidu stambenih zgrada nedaleko od Saborne crkve i predstavlja repliku grafita Str8 L.A autora Stepa Gzuz. Početkom dvehiljaditih u Zajeačaru se formira i prva neformalana ekipa grafitera koju su pored Fokusa činili i Mixa Polx, Manča Tekila i Gringo.

„Početak crtanja grafita bio je obeležen dovijanjen kojim je svako od nas bio izložen. Trebalo je pronaći prvo para za farbe i sprejeve što nama kao srednjoškolcima i nije bilo baš lako (za crtanje jednog grafita trebalo je izdvojiti tada i do 50 nemačkih maraka). Onda drugi problem su bili materjalli odnosno sprejevi, a do onih kvalitetnijih u početku nismo lako dolazili“.  – Ivan Andrijašević

 

Grafiterstvo je u narednim godinama i decenijama u Zaječru okupilo i nove „street“ umetnike, koji su sa sobom doneli i nove stilove crtanja, što je išlo ruku pod rukom sa razvitkom i popularnošću hip-hop kulture u gradu na Timoku. Vremenom su „street“ umetnici iz Zaječara lakše dolazili do boja i sprejeva što je bio jedan od uslova da se broj grafita poveća u gradu. Na samom početku crtanja svi grafiteri su se susrtali sa otporom i nerazumevanjem sredine.

„Drago mi je što je skoro pa skinuta anatema sa grafiti umetnika i predrasuda da ono što mi radimo se karakteriše kao vandalizam ,a sami crtači kao propalice ili barabe. Šta više ogroman broj grafitera su zapravo visokoobrazovani ljudi i veoma svestrane ličnosti, koje itekako prepoznaju i razvijaju estetske forme. To da li ćemo nešto okaraterisati kao degutantno ili vandalsko po pitanju grafita, odnosiće se uvek na mesto na kome se radi i poruku koju rad šalje “ I. Andrijašević

Tokom svoje muzičke karijere Fokus je svoje grafiti veštine preneo i po zemljama u regioni kao i Americi, i kako kaže sličnosti sa našom scenom imate u svakoj zemlji, sa time što u Americi pioniri na ovoj polju su sa crtanjem krenuli još sedamdesetih godina prošlog veka, i oni su sada ljudi koji su u svojim šezdesetim godinama, dok su prve radove na ovim prostorima stvorila ekipa ljudi koja je sada u tridesetim godinama.

Grafiti umetnost je deo anderground kulture koje nesumljivo postaje autohtona subkultura, i u svojoj suštini predstavlja obeležje urbanog, postmodernističkog, kao i postapokaliptičnog pogleda na društvo i pojedince. Kao i u svokoj grani umetnosti, umetnik nikada nije načisto sa trajanjem i popularnošću njegovog rada, ali je zato crtanje sprejojm po zidu izazovno i inspirativno.

„Crtanje grafita je za mene pitanje ultimativne slobode. Možda jedino muzika još pruža način da se apsolutno slododno izrazite, i upravo to je razlog zašto se i dve decenije bavim ovim hobijem, koji dožiljavam kao strst. Mogućnost da se izrazite i osetite kompletnim i slobodnim, pa makar to bilo samo na trenutak, to su mometni koji su bitni.“

Monografija „Leters that Metter“ pokazuje i razvoj stilova, kao i njihov kolorit u dosadašnjoj Fokusovoj karijeri,  i  čini riznicu radova koji su nestali renoviranjem i modernizacijom objekata na kojima su se nalazili, što  na žalost nije redak slučaj u svetu crtanja grafita. Grafiti artisi i njihov rad u scakoj sredinu u kojoj nastaju kroz bezbroj stilova i formi crtanja, uvek su u jednom sigurni, a to je da svedoče o živim prosotrima, koji su i dalje spremni da pošalju poruku prolaznicima ili sugrađanima.