fifteen − 11 =

fifteen + sixteen =

Umetnost je nestalna – Nina Šrajber

Iza ćoška: Nina, možete li se predstaviti našim čitaocima?

Nina: Ja sam Nina Šrajber i iz Zaječara sam. Završila sam likovnu akademiju u Nišu. Trenutno živim i stvaram u Zaječaru.

 

Iza ćoška: Zašto slikarstvo?

Nina: Ne znam odakle bih krenula. Pretpostavljam da se radi o genima. Od kada sam postala svesna svog postojanja, gledala sam svog oca kako slika i crta. Najverovatnije me to nateralo da zavolim baš tu granu umetnosti. Kasnije, što sam više sazrevala, sve više sam shvatala da je to moj budući poziv i profesija.

nina srajber slikanje zajecar

Iza ćoška: Da li to znači da od malena slikate?

Nina: Da, crtam i slikam od malena. Ali, ne samo to. Uživala sam u plastelinu, glini, zapravo sa svime što ima veze sa kreativnošću.

 

Iza ćoška: Koji pravac u slikarstvu Vam je najdraži?

Nina: Teško je odgovoriti na to pitanje. Svi pravci i pokreti su mi dragi na neki način. Ali, nešto što mi je trenutno najbliže je ekspresionizam.

 

Iza ćoška: Imate  li neki slikarski uzor?

Nina: I tu mi je teško da se odlučim. Možda Edvard Mung. Koji mi je blizak po toj da kažem “sirovoj” tematici. Bavi se psihologijom, osećanjima, tugom, besom, mukama, ljubavlju. Gotovo svim emocijama.

 

Iza ćoška: Da li se umetnici razlikuju od drugih?

Nina: Verovatno se razlikuju. Pa tako i ja. Ali, to treba drugi da kažu, kroz moje radove. Nije na meni da sudim o tome.

 

Iza ćoška: Vi ste do sada izlagali svoje radove?

Nina: Jesam. Na više kolektivnih izložbi u zemlji i van zemlje. Imala sam jednu samostalnu izložbu u Zaječarskom muzeju 2015. godine. Ta izložba je bila vrlo uspešna što se tiče posećenosti i utisaka onih koji su je posetili. Preko kolektivne izložbe fakulteta, izlagala sam svoje grafike i u Brazilu. Izlagala sam i slike manjeg formata i crteža i u ambasadi Holandije.

 

Iza ćoška: Kako slikarstvo pomaže “prosečnom” čoveku?

Nina: Mislim da nema prosečnog čoveka. Samo onog koji može da oseti umetnost ili ne. Svaka dobra umetnost dirne u stomak, glavu, ruku… i onda u njemu budi nešto novo. Nešto što nikada do tada nije osetio. To je umetnost. Kada umetnik uspe da čoveka pomeri iz neke njegove trenutne faze. Kada zapravo spoznaje šta oseća, sta mu možda trenutno fali, seti se neke situacije i mnogo toga drugog.

nina srajber

Iza ćoška: Kako izgleda stvaranje jednog umetničkog dela?

Nina: Na početku postoji faza akumulacije. Nekada je ta faza kraća, nekada duža. U njoj prikupljam informacije, događaje, sećanja, razmene energije sa drugima itd. Onda mi se rodi potreba da to izbacim iz sebe. Uzimam beli papir ili platno i delo kreće linijom, bojom. Do završetka dela, nemam krajnju ideju kako to treba da izgleda. Samo pratim tok kombinacije svega navedenog. Inače, najviše volim tuš i pero. Tako najtananije izrazim svoja najnežnija i najgrublja osećanja.

 

Iza ćoška: Koji je tvoj omiljeni ćošak u našem gradu?

Nina: Nije to konkretno nešto u Zaječaru. Sve što je izvan grada i ima veze sa prirodom.

 

Iza ćoška: Najlepša uspomena iz detinjstva?

Nina: Hm, mislim da je to kada smo kao deca lomili cigle da bismo mogli da crtamo sa manjim parčićima po betonu. Svi smo iznosili napolje flomastere, voštane boje… ko je šta imao i crtali smo. Puno smo maštali.

 

Iza ćoška: Vaša poruka drugima?

Nina: Da uvek budu ono što jesu i da uvek slušaju samo svoje srce.