2 × 4 =

3 × 5 =

Učenici su tokom godina imali i brojne sekundarne aktivnosti u školi, postojala su različite sportske i kulturno-umetničke aktivnosti realizovane kroz brojne sekcije i udruženja. Izdvojićemo neke od najjaktivnijih i najbrojnijih.

Orkestar gimnazije i nastavnik muzike Alfred Rehar 1930. god.

Đačka družina Napredak se isticala organizovanjem literarnih sastanaka i koncerata. Organizovali su vežbanja i takmičenja u besedništvu. Neki od skupova koje su oranizovali su: 40. godišnjica udruženja (1929); skup posvećen Vladimiru Gortanu, istarskom rodoljubu i žrtvi fašizma, iz 1929; kao i 100. Godišnjci smrti Filipa Višnjića (1935) itd. Njena najznačajnija vrednost i zaostavština bila je Đačka knjižnica, sa preko 1250 knjiga, koju su vodili profesori srpskohravastkog jezika. Pod vođstvom profesorke Jelene Majstorović, đaci su skupili velike deo sredstava za kupovinu dela V. Karadžića, Njegoša, A. Šantića, Prešerna, Cankara, Getea, Tolstoja, Dantea, Šekspira i drugih velikana književnosti.

Kolo trezvene mladeži Buktinja, je bila družina koja je imala zadatak da među školskom i varoškom mladeži podiže samosvest o štetnosti alkoholnih pića i da „razvija dobro drugarstvo“. Mladi trezvenjaci su  organizovali Dane zdravlja i brojna predavanja. Ulicama Zaječara su defilovali trezvenjaci uz podršku Podmlatka Crvenog krsta. Ova družina je takođe organizovala i Materinski dan, sa predavanjim za roditelje i učenike.

Podmladak Crvenog krsta su sačinjavali učenici sa profesorima kao vođama. Imali su svoju blagajnu, i od svojih i dobrotvornih priloga su pružali pomoć siromašnim učenicima, finansirana je đačka kuhinja i priručna apoteka. Siromašni učenici su, zahvaljujući njihovom angažmanu, dobijali besplatne obroke.

Podmladak Jadranske straže je bilo društvo na čijim se sednicama čitali književni radovi. Imali su i svoju bilbioteku sa monografijama o primorskih gradovima Jadrana i životu u njima. Organizovali su i izlete na Jadranskom moru.

Steg izvidnika i planinki je bilo udruženje, koje je svoje delatnosti obavljalo na sastancima i izletima i brojalo oko 170 članova.

Sa Javnog časa gimnazije (1932)

Aero klub učenika je nastao iz varoškog Aero kluba i za svoje članove je organizovao filmske projekcije i predavanja o avijaciji i njenom značaju.  Zaječarska opština im je dodelila jednu prostoriju za organizovanje modelarskog tečaja.

Ski-sekcija je u svom delu objedinjavala teorijska predavanja, kao i praktično delovanje na terenu. Svake godine organizovani su izleti i takmičenja u skijaštvu, za različite uzraste.

Lakoatletska sekcija je okupljala sve učenike zainteresovane za atletiku i njene grane, osim bacanja kladiva, trke na 5000 metara i duže staze. U okviru sekcije takođe su se igrali fudbal, odbojka, kao i biciklizam.

Gimnastičari gimnazije – učesnici međunarodnih gimnastičkih igara u Pragu 1938. godine, i nastavnik Aleksandar Ščeglov

 

 

  • Fotografija i informacije preuzeti su iz monografije Gimnazija i stručne škole u Zaječaru 1836/37 – 1986/87 

 

 

Vladimir Stojković