five + eleven =

six + fifteen =

U proteklim delovima serijala videli smo da uslovi za razvoj prosvete i kulture u našem kraju nisu bili ni izbliza idealni. Nedostatak sredstava i prostora za normalno izvođenje nastave, opšte „sirotno stanje“ naroda, kao i česti ratovi koji su presecali i usporavali razvoj školstva, bile su prepreke obrazovanju i prosvećivanju. Međutim, uprkos zaostalosti, u tim najtežim godinama, u školi je stasavala generacija koja će ostaviti dubok trag u javnom i društvenom životu ovog kraja i cele Srbije.

Nikola Pašić

Nikola Pašić (1845-1926) je nakon završene polugimnazije u Zaječaru, školovanje nastavio u Švajcarskoj, gde je upoznao Bakunjina, a u domovini se približio idejama Svetozara Markovića (1846-1875), svog vršnjaka, takođe Zaječarca. Imao je dugogodišnju karijeru, kao srpski i jugoslovenski političar i predsednik vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS, vođa Radikalne stranke. Tokom njegovih mandanta, bilo je mnogo političkih i društvenih nemira, a Srbija je izašla kao pobednica iz Carinskog rata sa Austrougarskom, Balkanskih ratova i I svetskog rata.

Aleksa Stojanović

Aleksa Aca Stojanović (1852-1947), učenik polugimnazije, kasnije predvodnik naroda knjaževačkog kraja u Timočkoj buni, predsednik Narodne skupštine Srbije, političar i šef Glavnog odbora Radikalne stranke.

Petar Velimirović

Petar Velimirović (1848-1921), nakon polugimnazije studirao je politehniku u Cirihu, kasnije je gonjen u Srbiji zbog širenja socijalističkih ideja. U više navrata bio je ministar i predsednik vlade Srbije.

dr Laza Ilić

Dr Laza Ilić (1852-1918), iz Zaječara, je nakon polugimnazije, studirao medicinu u Gracu, bio je okružni lekar u Zaječaru, i autor je niza članaka i publikacija o zdravlju u Timočkoj Krajini.

dr Sima Lozanić

Dr Sima Lozanić (1947-1935), učenik polugimnazije u školskoj 1860/1861, posle završenog školovanja, bio je poznati srpski hemičar, predsednik Srpske kraljevske akademije, prvi rektor Beogradskog univerziteta, ministar inostranih dela i privrede, kraljevski poslanik u Londonu. Kada je osnovan Beogradski univerzitet 1905. bio je među prvih osam profesora koji su birali ostatak kadra, i prilikom otvaranja univerziteta u svečanom obraćanju rekao je: „Naše nekdašnje verovanje da će se srpstvo ujediniti ne bukvarom, već oružjem, bilo je kobno za po našu narodnu misao. Ja verujem obrnuto – da će prosveta biti glavni činilac u rešenju tog bitnog našeg pitanja i da bi ono bilo već rešeno da smo prosvetu bolje negovali. Verujem, stoga što je prosveta sila koja postiže sve smerove. Da nam je prosveta bila naprednija, sve bi u životu našeg naroda bilo savršenije, pa i uspešnije.“ Izvršio je i prvu analizu termalne vode Gamzigradske banje 1889. godine.

Stevan Stojanović Mokranjac

Stevan Stojanović Mokranjac (1856-1814), učenik u školskoj 1866/67, školovanje je nastavio u Negotinu, studirao u Minhenu, Rimu i Lajpcigu, bio je istaknuti muzički kompozitor i pedagog.

 

 

  • Fotografije i informacije preuzeti su iz monografije Gimnazija i stručne škole u Zaječaru 1836/37 – 1986/87 

 

 

Vladimir Stojković