ten − five =

eleven − four =

Posle završetka I svetskog rata, u Zaječaru je stvorena ćelija KP Jugoslavije sa nekoliko članova. Komunistička propaganda je zabranjena 1920. da bi godinu dana kasnije bio zabranjen i njen rad Zakonom o zaštiti države. U drugoj polovini dvadesetih godina popravljeno je stanje u partijskoj organizaciji, zahvljajujući Grgi Jankezu, španskom borcu i narodnom heroju, i Miju Oreškom, sekretaru CK SKOJ-a, koji je vosjku služio u Zaječaru.

Grupa marksistički orijentisanih maturanata sa Dobrivojem Radosavljećem – Bobijem, na Kraljevici, 1933. god.

Početkom tridesetih postojala je grupa učenika koja je bila zainteresovana za marskističku misao i društveno-politička pitanja. Srednjoškolci počinju sa intenzivijim okupljkanjem nakon dolaska Dobrivoja Radosavljevića Bobija u zaječarsku gimnazijuiz Banja Luke. Položaj radničke klase u Engleskoj Engelsa, Država i revolucija Lenjina i Manifest Komunističke partije, bile su neke od retkih knjiga do kojih se u Zaječaru moglo doći. Tek po završetku gimnazije i odlasku u Beograd na univerzitet, oni će doživeti snažniji uticaj KPJ i SKOJ-a.

Školske 1933/34 VI razred zaječarske gimnazije je završio i Ljubomir Nešić, sin obućarskog radnika, kao i Đorđe Simeonović, sin seljaka iz Podgorca. Obojica siromašnog porekla, okrenuti revolucionarnoj akciji odigrali su značajne uloge u nemirnim godinama koje su se nadvijale nad Evropom i svetom.

Hitlerova Nemačka i njena agresija prema Čehoslovačkoj je i kod građana Zaječara izazvala revolt. U leto 1938. je održan protestni skup u sali Esnafskog doma, gde su govorili studenti i profesori, a osuda iskazana i igranjem pozorišnog komada Jazavac pred sudom Petra Kočića. Osnovane su i biblioteke i čitaonice zadružne omladine u V. Izvoru, Rgotini, Planinici, Grlištu, Zlotu, gde se preporučuju dela Maksima Gorkog, Karola Čapeka, Ostrovskog i drugih pisaca revolucionarnih ideja, koje su oslikavali borbu siromašnih i potlačenih sa vladajućom klasom.

„Mi hoćemo da stvaramo, da radimo u miru i slobodi. Po cenu svojih života , mi nećemo da budemo robovi.“ – Ljubomir Nešić, na trgu u Zaječaru, povodom 25. godišnjice bitke na Čevrntiji

Naredne godine je Omladinska sekcija pod geslom Branićemo svoju zemlju organizovala političko-propagandnu akciju u celoj Timočkoj krajini. Na inicijativu i uz podršku komunista organizovana je proslava 25. godišnjice borbe na Čevrntiji,  kada je stradao veliki broj pripadnika Timočke divizije.

Među članovima okružnog komiteta Partije krajem 1940 nalazili su se: Ljuba Nešić, Dobrivoje Radosavljević, Jeremija Ilić i Živan Vasiljević, svi bivši učenici zaječarske gimnazije. Sledeće godine oni će postati predvodnici i učesnici u pripremanju otpora i ustanka, iz kojih će se samo malobrojni srećnici vratiti.