eleven − two =

five × 5 =

Početkom školske 1885/86, Gimnazija je prvi put u svojoj istoriji imala i 5. razred. Međutim, ponovo će doći do prekida rada zbog rata između Srbije i Bugarske. Nakon rata ona nastavlja sa radom  i tokom godina povećava broj svojih učenika i profesora. Sve jasnije je bilo da nastava neće više moći da se izvodi u starim zgradama i privatnim kućama, i da je vreme za trajno rešenje ovog problema.

Uz stihove pesme Dižite škole („deca vas mole“) čika Jove Zmaja, 13. decembra 1981. položen je kamen temeljac za izgradnju zgrade gimnazije. U sam temelj zgrade položena je osnivačka povelja sa potpisima vladara, predsednika vlade, ministra prosvete, okružnog načelnika, predsednika opštine i direktora gimnazije Mihaila Bobića. Konačno u aprilu 1893. godine pred velikodostjnicima i velikim brojem okupljenog naroda, izvršeno je useljenje u zgradu nad čijim ulazom je bio natpis „Nauci i otadžbini“ kao i godina dovršenja izgradnje – MDCCCXCCII.

Sama zgrada je bila biser arhitekture, jedinstveni građevinski objekat u čitavoj Srbiji 19. veka. Imala je nekoliko učionica, kabinete za nastavu fizike i hemije, za crtanje i gimnastiku, svečanu salu, kancelariju za nastavnike i administratora, stan za direktora škole i druge pomoćne prostorije. Svako ko je u to doba prošao kroz Zaječar, kao jedan od najjačih utisaka, nosio je sa sobom prizor zgrade gimnazije.

Gimnazija „Dositeja Obradovića“

Pred sam kraj veka, sve gimnazije su dobile imena istorijskih ličnosti u koje su uključeni i vladari iz dinastije Obrenovića. Zaječarska gimnazija ponela je ime po Dositeju Obradoviću, nalazeći se, tada, u istoimenoj ulici.Nakon 1903, Majskog prevrata i krvavog zbacivanja Obrenovića sa vlasti, gimnaziji je vraćen stari naziv – Državna gimnazija u Zaječaru.

Kada su sa radom počeli viši razredi u njima su predavani sledeći predmeti:
V razred – staroslovenska gramatika, literarni oblici, latinski, francuski, nemački, istorija sveta, fizika, organska hemija, algebra, geometrija, gimnastika i vojno vežbanje.
VI razred – istorija literature, francuski, latinski, nemački, istorija sveta, geologija, biologija, antropologija i higijena, algebra, geometrija, gimnastika i vojno vežbanje. Kasnije su uvedeni i novi predmeti kao što su: moralne pouke i filosofska propedevtika. slika

Svake godine organizovane su ekskurzije uglavnom izvođene u proleće. Učenici su, sa svojim profesorima, posećivali Sokobanju, Niš, Aleksinac, Sićevo, Svrljig, Knjaževac, Boljevac, Ćupriju, Bor…

Učenici V razreda gimnazije sa razrednim starešinom školske 1900/01 godine

Kada je Austrougarska, objavila aneksiju Bosne i Hercegovine, to je izazvalo veliki revolt i među đacima škole. Veliki broj je napustio klupe i prijavio se u kasarnu 15. pešadijskog puka na vojnu obuku. Direktor je odobrio želju učenika da se prijave u vojsku, pod uslovom da dobiju pismeno odobrenje svojih roditelja i prođu lekarski pregled.

Početak školske 1912/13 se podudarao sa pripremama za I balkanski rat, kada je stiglo upozorenje iz Ministarstva prosvete da se predavanja ne prekidaju, sve do izbijanja rata Srbije i Turske, kada je i definitivno rad škole prekinut a zgrada pretvorena u bolnicu za smeštaj i lečenje ranjenika.

Ni školska 1913/14 nije počela redovno. Sarajevski atentat, i skoro mesec dana kasnije – početak I svetskog rata, označili su prekid rada škole i nagovestili veliku tragediju srpskog naroda i čitave civilizacije.

Oktobra 1915. započeta je bugarska okupacija istočne Srbije. Za nepoštovanje okupatorske vlasti, govor na maternjem jeziku, ili nošenje šajkače najblaža kazna bile su batinanje i internacija. Svojim životima platili su i mnogi učitelji i sveštenici iz Rgotine, Vražogrnca, V. Izvora, Grljana,Vrbice. I knjige su ponovo gorele, jedan deo fonda Javne biblioteke i gimnazijske biblioteke, odnet je za Sofiju, a drugi spaljen van grada.

Avgusta 1916. bugarski okupatori su otvorili svoje škole – osnovnu, i trorazrednu gimnaziju. Iz Bugarske su dovedeni učitelji koji su trebali da podučavaju privedenu srpsku decu. Dve godine kasnije, kada su u Zaječar stigle novosti o proboju Solunskog fronta, učenici su napustili školu. Škola je ostala skoro ruinirana, a iz nje je u poslednjim danima okupacije nestalo: 250 đačkih klupa, preko 90 stolica, 10 katedri, stolovi i stolice iz kancelarija, čiviluci, 12 kanti za nošenje uglja, 21 peć, ormani, i skoro čitav nastavnički inventar. Kada je 19. Oktobra 1918. Zaječar pozdravio srpske i savezničke trupe sa generalom Gambetom na čelu, slaveći oslobođenje, moglo se, nanovo, pristupiti obnovi škole i školstva.

 

 

  • Fotografije i informacije preuzeti su iz monografije Gimnazija i stručne škole u Zaječaru 1836/37 – 1986/87 

 

 

Vladimir Stojković